Reči „beg“ i „plead“ na engleskom jeziku, iako obe znače da neko nešto žarko traži, imaju suptilne, ali važne razlike. „Beg“ implicira veću očajnost i poniznost, često je u pitanju molba za nešto osnovno i neophodno. „Plead“, s druge strane, podrazumeva formalniju i argumentovaniju molbu, često pred autoritetom ili sudom. Dok „beg“ može da se koristi u svakodnevnim situacijama, „plead“ se češće koristi u ozbiljnijim kontekstima.

Evo nekoliko primera koji će vam pomoći da bolje razumete razliku:

Beg:

• Engleski: "I begged him for money."

• Srpski: "Molio sam ga za novac." (Ovo podrazumeva da je molba bila veoma žustro izrečena, možda čak i očajna.)

• Engleski: "She begged her parents to let her go to the party."

• Srpski: "Molila je roditelje da je puste na žurku." (Ovde je naglasak na intenzitetu molbe, možda je bila uporna i ponizna.)

Plead:

• Engleski: "He pleaded not guilty."

• Srpski: "On se izjasnio da nije kriv." (Ovde „plead“ ima formalniji, pravni kontekst.)

• Engleski: "She pleaded with the judge for leniency."

• Srpski: "Ona je molila sudiju za blažu kaznu." (Formalna molba upućena autoritetu, sa argumentima, implicitno ili eksplicitno.)

• Engleski: "I pleaded with my teacher to give me an extension on the deadline."

• Srpski: "Molio sam nastavnika da mi produži rok za zadatak." (Formalnija molba, sa podrazumevanim razlogom za produženje roka.)

Primetite razliku u tonu i kontekstu. „Beg“ je češće emotivniji i manje formalni, dok „plead“ nosi težinu i formalnost. Pravilno korišćenje ovih glagola će značajno poboljšati vaše englesko pisanje i govor.

Happy learning!