Reči "hear" i "listen" na engleskom jeziku se često mešaju, ali postoji važna razlika između njih. "Hear" znači čuti zvuk, pasivno, bez namernog slušanja. To je nešto što se jednostavno dešava. "Listen", s druge strane, podrazumeva aktivno slušanje, usmeravanje pažnje na zvuk kako biste razumeli poruku ili uživali u njemu. Razlika je u tome da li ste namerno usmerili pažnju na zvuk ili vam je zvuk jednostavno dopro do ušiju.

Evo nekoliko primera koji će vam pomoći da razumete razliku:

• I heard a bird singing. (Čuo sam pticu kako peva.) – Ovde nije bilo namerne pažnje, zvuk ptice je jednostavno dopro do mojih ušiju.

• I listened to the bird singing. (Slušao sam pticu kako peva.) – Ovde sam namerno obratio pažnju na pevanje ptice, želeo sam da ga čujem i uživam u njemu.

• I hear a noise outside. (Čujem buku napolju.) – Pasivno konstatovanje postojanja zvuka.

• I listened carefully to the news report. (Pažljivo sam slušao izveštaj sa vesti.) – Aktivno slušanje sa ciljem razumevanja.

• She heard a car crash. (Čula je sudar automobila.) – Nehotično čula zvuk sudara.

• She listened to the teacher explain the lesson. (Slušala je nastavnika kako objašnjava lekciju.) – Aktivno pratila objašnjenje.

Još jedan način da razmislite o tome je da "hear" opisuje zvuk koji stiže do vaših ušiju, dok "listen" opisuje aktivni proces obrade tog zvuka.

Happy learning!