Reči "quiet" i "silent" na engleskom jeziku često se koriste kao sinonimi, ali postoji suptilna razlika između njih. "Quiet" opisuje odsustvo buke, ali podrazumeva mogućnost da se zvuk javi. "Silent", s druge strane, znači potpuno odsustvo zvuka. Zamislite biblioteku: može biti "quiet" (tiha), ali se i dalje mogu čuti šapati ili šum stranica. Međutim, ako je biblioteka "silent" (tišina), ne čuje se ništa.

Evo nekoliko primera:

• Quiet: "The classroom was quiet." (Učionica je bila tiha.) - Ovo znači da nije bilo velike buke, ali možda su se čuli šapati ili pomeranje stolica.

• Silent: "The room was silent." (Soba je bila tiha/mirna.) - Ovo podrazumeva potpuno odsustvo zvuka, potpunu tišinu.

• Quiet: "Please be quiet!" (Molim vas, budite tihi!) - Ovo je molba da se smanji buka.

• Silent: "The film ended in complete silence." (Film se završio u potpunoj tišini.) - Ovde se naglašava potpuno odsustvo zvuka.

• Quiet: "She has a quiet voice." (Ona ima tih glas.) - Ovde se govori o niskom intenzitetu zvuka.

• Silent: "She remained silent during the meeting." (Ona je ćutala tokom sastanka.) - U ovom kontekstu, "silent" se odnosi na nedostatak govora.

Još jedna važna razlika je u tome što se "quiet" može koristiti i kao pridjev koji opisuje osobu koja nije bučna ili nametljiva, dok se "silent" retko koristi na taj način. Na primer, "He's a quiet person" (On je tiha osoba) je ispravan, dok "He's a silent person" zvuči neobično. Happy learning!