Na prvi pogled, reči "verbal" i "spoken" u engleskom jeziku deluju kao sinonimi, ali postoji važna razlika koju je potrebno razumeti. "Spoken" se odnosi isključivo na komunikaciju putem govora, dok "verbal" obuhvata sve oblike komunikacije koji koriste reči, uključujući i pisani oblik. Dakle, "spoken" je podskup "verbalnog".

Recimo da neko kaže: "I received a verbal agreement." To znači da je dogovor postignut usmeno, ali ne nužno i da je to bio razgovor. Možda je to bilo putem telefona, ili možda čak i pisanim putem, ali u svakom slučaju, komunikacija je koristila reči. Srpski prevod bi bio: "Dobio sam usmeni dogovor."

Drugi primer: "The instructions were given verbally." Ovo znači da su instrukcije date usmeno, bilo direktnim razgovorom, preko telefona, ili putem diktafona. Srpski prevod: "Instrukcije su date usmeno."

Međutim, rečenica: "The contract was a written, not a verbal agreement" pokazuje da "verbal" ne mora da znači "spoken". U ovom slučaju, "verbal" se suprotstavlja "written" i ukazuje da je dogovor postignut rečima, ali ne nužno usmeno. Srpski prevod: "Ugovor je bio pismeni, a ne usmeni dogovor."

Evo još jednog primera: "She gave a spoken presentation." Ovde je jasno da se govori o prezentaciji koja je održana usmeno, direktno publici. Srpski prevod: "Ona je održala usmenu prezentaciju."

Zamislite sada rečenicu: "He gave a verbal presentation". I ovde se može misliti na usmenu prezentaciju, ali ne isključuje mogućnost da je to bila pisana prezentacija koju je on verbalno prezentovao.

Kao što vidite, kontekst je veoma važan. Ključno je zapamtiti da "spoken" uvek znači "izgovoreno", dok "verbal" znači "izraženo rečima", bez obzira na to da li je to bilo govorom ili pisanjem.

Happy learning!